Сыр (імя)

Зьвесткі зь Вікіпэдыі — вольнай энцыкляпэдыі
Sirio
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Іншыя формы
Варыянт(ы) Сыры, Сыса, Сур, Зыра
Зьвязаныя імёны Сірэйка, Сырвід, Сурвіла, Сіргірд, Сіргоўд, Сіргут, Сургонт, Сурман, Шырмер, Сурмін, Сысымант / Сірмонт, Сір’ят
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Сыр»

Сыр (Сыры, Зыра), Сур, Сыса — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча.

Паходжаньне[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

Асноўны артыкул: Імёны ліцьвінаў

Сыры, Сыса або Сура (Sirio, Siso, Surro[1], Sure[2]) — імя германскага паходжаньня[3]. Іменная аснова сір- (сер-, сіс-) паходзіць ад гоцкага sisu 'чароўны сьпеў, заклён'[4]. Сярод ліцьвінаў бытавалі імёны Сірэйка, Сурвіла (Сурвіл, Сурывіла, Сырвіла, Шырвіл), Сіргірд, Сургонт (Сурконт), Сіргоўд (Сургоўд), Сіргут (Шыргут, Сургут), Сурман (Шурман), Шырмер (Жыжмар), Сысымант (Сірмонт, Шырмунт, Жырмант). Адзначаліся германскія імёны Sirica (Serecho), Surville, Sirigardus, Sisigunda (Surgant), Siriaud, Sergudo (Sisagut), Surmannus, Sisimir, Sisemund (Sirmont, Sirmund)[a].

Этымалягічны слоўнік старапольскіх асабовых імёнаў, выдадзены Польскай акадэміяй навук, адзначае гістарычнае бытаваньне ў Польшчы германскіх імёнаў Surman, Sismont (Sismunt)[8]. Апроч таго, у Польшчы адзначалася імя Surawd[9][b].

У Прусіі бытавала імя Sirgaude[c] (1362 год)[12].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: Stanislao Pyethkowycz et fratre ipsius Zyra marschalkoni curie nostre (15 траўня 1489 году)[13]; пан Миколам Сиревич (6 ліпеня 1495 году)[14]; Станиславу Сиревичу 5 копъ грошеи (26 красавіка 1509 году)[15]; Станиславу Сиревичу 20 копъ (23 кастрычніка 1509 году)[16]; Станиславъ Сиревичъ (1512 году)[17]; Дорота Сиревая[18], Счепанъ Сировичъ[19], пана Станислава Сиревича[20] (1528 год); Ян Сиревич (1 ліпеня 1542 году)[21]; Fiedzko Sysa (1558 год)[22]; Кгрегор Миколаевичъ Сиса з Опола (1565 год)[23]; Сиса Васко (1566 год)[24]; Мацко Сысовичъ (27 верасьня 1599 году)[25]; земенина господарского повету Троцкого пана Якуба Андреевича Сыровича… небощыка Войтеха Щепановича Сыра… Войтеху Сыру, деду его пана Якуба Сыровича… пана Андрея Сыра паном Якубом Андреевичом Сыревича… небощык Андрей Войтехович Сыр, отец его пана Якуба Сыровича (22 кастрычніка 1603 году)[26]; Omelan y Arist Sysowiczy (1638 год)[27]; Martinus Syrewicz (11 студзеня 1793 году)[28]; pater Iosephus Syrewicz (11 сьнежня 1820 году)[29][d].

Носьбіты[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

Сырэвічы (Syrewicz) гербу Трубы — літоўскі шляхецкі род зь Вільні, Віленскага і Троцкага паветаў[50][51]

Сурэвічы (Surewicz) — літоўскі шляхецкі род з Троцкага павету[52].

Заўвагі[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

  1. ^ Таксама адзначаліся германскія імёны Sirobald (Siro-bald)[3], Sirobodus (Siro-bodus)[5], Syriwald (Syri-wald)[6], Surawine (Sura-wine)[7]
  2. ^ Таксама: tempore Sironis (1222 год)[10]
  3. ^ Адзначалася старажатнае германскае імя Сіргаўд (Siriaud, у гэтай зафіксаванай у крыніцах форме g перайшло ў i)[11]
  4. ^ Таксама:
    • Шурыла: Dowgiał Szuriłowicz (XV—XVI ст. паводле выпісу XIX ст.)[30];
    • Сурын: Глебу Суриновичу 6 копъ с коръчомъ новъгородъскихъ (9 лютага 1486 году)[31];
    • Сурынт: Andrzej Suryntowicz (1690 год)[32];
    • Сірута (адзначалася германскае імя Sirot[33]): Яцъ, Сирута, Олихверъ Быковичи (1563 год)[34], Сіратовічы (Sirotowicz) гербу Навіна — літоўскі шляхецкі род з ваколіцаў Цельшаў[35], Сырутовічы (Syrutowicz) гербу Любіч — літоўскі шляхецкі род зь Віленшчыны[36];
    • Сырабут (адзначалася старажытнае германскае імя Sisebut[3]): Миско Сиробут (1649 год)[37];
    • Жырбурт: Листъ короля его милости Жикгимонта потверженье на продажу Жирбуртовича (31 траўня 1571 году)[38];
    • Сурвік: Болтромеи Сурвиковичъ (1528 год)[39];
    • Жырвін: dobra… Żyrwiny w woj. trockim (19 ліпеня 1661 году)[40], на гістарычнай Гарадзеншчыне існуе вёска Жырвіны;
    • Сурувойна: тую сеножать Мильвиду Сурувойновичу, отцу Миланеву (26 ліпеня 1541 году)[41];
    • Сыргель: parochum agit rndus dnus Casimirus Syrgielewicz (1675—1677 гады)[42]; p. Surygajłowa (1690 год)[43];
    • Сырдаг: Stanislaus Syrdogowicz (8 красавіка 1509 году)[44];
    • Сырдаўг: бояринъ господарьский Станко Сирдовкговичь (28 красавіка 1514 году)[45];
    • Сурміла: на гістарычнай Віцебшчыне існуе вёска Сурміліцы;
    • Сыртаўт (Сырдаўт): в Жижморъскои волости десяти чоловеков къ своему дворцу на Вельи… Сиртовъта Петровича (14 кастрычніка 1494 году)[46], Бортъко Сирдовтович (1528 год)[47], Pan Syrtolt (1618 год)[48]

Крыніцы[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

  1. ^ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule. T. III: Les noms de personnes contenus dans les noms de lieux. — Paris, 1985. P. 451.
  2. ^ Björkman E. Nordische Personennamen in England in alt- und frühmittel-englischer Zeit: Ein Beitrag zur englischen Namenkunde. — Halle, 1910. S. 134.
  3. ^ а б в Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1345.
  4. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 19.
  5. ^ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule. T. III: Les noms de personnes contenus dans les noms de lieux. — Paris, 1985. P. 557.
  6. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1347.
  7. ^ Bader W. Die althochdeutschen Fugenvokale in den ältesten Eigennamen. — Borna — Leipzig, 1909. S. 27.
  8. ^ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 5: Nazwy osobowe pochodzenia niemieckiego. — Kraków, 1997. S. 179, 262.
  9. ^ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 7: Suplement. Rozwiązanie licznych zagadek staropolskiej antroponimii. — Kraków, 2002. S. 555.
  10. ^ Codex diplomaticus Poloniae. T. 1. — Varsaviae, 1847. P. 27—28.
  11. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 607.
  12. ^ Trautmann R. Die altpreußischen Personennamen. — Göttingen, 1925. S. 92.
  13. ^ Rowell S. C. Acta primae visitationis diocesis vilnensis anno domini 1522 peractae. Vilniaus Kapitulos Archyvo Liber IIb atkūrimas. — Vilnius, 2015. P. 196.
  14. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 5 (1427—1506). — Vilnius, 2014. P. 77.
  15. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 8 (1499—1514). — Vilnius, 1995. P. 411.
  16. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 8 (1499—1514). — Vilnius, 1995. P. 416.
  17. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 8 (1499—1514). — Vilnius, 1995. P. 166.
  18. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 72.
  19. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 85.
  20. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 172.
  21. ^ Istorijos archyvas. T. 1: XVI amžiaus Lietuvos inventoriai. — Kaunas, 1934. P. 13.
  22. ^ Писцовая книга Гродненской экономии с прибавлениями, изданная Виленской Комиссией для разбора древних актов. Ч. 1. — Вильна, 1881. С. 241, 243.
  23. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 342.
  24. ^ Документы Московского архива Министерства юстиции. Т. 1. — М., 1897. С. 436.
  25. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 14. — Вильна, 1887. С. 636, 644.
  26. ^ Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 30. — Вильна, 1904. С. 245—250.
  27. ^ Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 25. — Вильна, 1898. С. 280.
  28. ^ Sẽnosios Pasvalio bažnyčios knygos. X. 1776—1793 metų jungtuvių metrikų knyga. — Savilaida, 2016. P. 66.
  29. ^ Memoriale Fratrum Minorum Conventualium Vilnensium (1702—1832). — Vilnae, 2020. P. 287.
  30. ^ Būga K. Apie lietuvių asmens vardus. — Vilnius, 1911. P. 45.
  31. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 4 (1479—1491). — Vilnius, 2006. P. 27.
  32. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Województwo wileńskie 1690 r. — Warszawa, 1989. S. 191.
  33. ^ Kapff R. Deutsche Vornamen: mit den von ihnen abstammenden Geschlechtsnamen sprachlich erläutert. — Nürtingen am Neckar, 1889. S. 74.
  34. ^ Ревизия Кобринской экономии: составленная в 1563 году королевским ревизором Дмитрием Сапегой. — Вильна, 1876. С. 251.
  35. ^ Ciechanowicz J. Rody rycerskie Wielkiego Księstwa Litewskiego. T. 5. — Rzeszów, 2001. S. 91.
  36. ^ Ciechanowicz J. Rody rycerskie Wielkiego Księstwa Litewskiego. T. 5. — Rzeszów, 2001. S. 195.
  37. ^ Реєстр Війська Запорозького 1649 року. — К., 1995. С. 296.
  38. ^ Археографический сборник документов, относящихся к истории Северо-западной Руси. Т. 4. — Вильна, 1867. S. 244.
  39. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 102.
  40. ^ Metryka Litewska. Księga wpisów Nr. 131. — Warszawa, 2001. S. 357.
  41. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 17. Акты Гродненского земского суда. — Вильна, 1890. С. 383.
  42. ^ Žemaičių vyskupijos vizitacija 1675—1677 m. // Fontes Historiae Lituaniae. Vol. X, 2011. P. 41.
  43. ^ Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Województwo wileńskie 1690 r. — Warszawa, 1989. S. 277.
  44. ^ Rowell S. C. Acta primae visitationis diocesis vilnensis anno domini 1522 peractae. Vilniaus Kapitulos Archyvo Liber IIb atkūrimas. — Vilnius, 2015. P. 216.
  45. ^ Литовская метрика. Т. 1. — СПб., 1903. С. 85, 88
  46. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 6 (1494—1506). — Vilnius, 2007. P. 105—106.
  47. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 73.
  48. ^ Monumenta Reformationis Polonicae et Lithuanicae: Zbiór pomników reformacji kościoła polskiego i litewskiego. Serja 4, z. 2. — Wilno, 1915. S. 46.
  49. ^ Опись документов Виленского центрального архива древних актовых книг. Вып. 10. ― Вильна, 1913. С. 197.
  50. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2016. S. 774.
  51. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 422.
  52. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 421.