Любель (імя)
| Любель лац. Lubiel | |
| Liubilo | |
| Паходжаньне | |
|---|---|
| Мова(-ы) | германскія |
| Утворанае ад | Lubo + суфікс з элемэнтам -л- (-l-) |
| Зьвязаныя артыкулы | |
| якія пачынаюцца з «Любель» | |
Любель — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча.
Паходжаньне
[рэдагаваць | рэдагаваць код]Любіла або Любела, пазьней Лібэль (Liubilo, Leubella, Liebel) — імя германскага паходжаньне[1]. Іменная аснова -люб- (імёны ліцьвінаў Любейка, Любень, Любарт; германскія імёны Liubbecha, Luben, Lubert) паходзіць ад гоцкага liufs[2], германскага leuba, стараверхненямецкага liub 'лю́бы, каханы, мілы, прыемны'[3].
Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: земли пустовских в Жолудскои волости на имя Любелевщину, а Роделевщину (22 сьнежня 1515 году)[4]; у Жолудском повете чотыри земли пустых леитских, на реце на Ищелде, на имя Любелевщину, а Роделевщину (29 ліпеня 1516 году)[5]; Anna Lubielowna (1802 год)[6].
Носьбіты
[рэдагаваць | рэдагаваць код]На 1913 год існавала мясцовасьць Любелішкі (Lubeliszki) у Немянчынскай парафіі[7].
На гістарычнай Піншчыне існуюць вёскі Любель і Любель-Поль.
Крыніцы
[рэдагаваць | рэдагаваць код]- ↑ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 1022.
- ↑ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 158.
- ↑ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 5: Nazwy osobowe pochodzenia niemieckiego. — Kraków, 1997. S. 159.
- ↑ Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. P. 208.
- ↑ Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. P. 303.
- ↑ Hanuszyszki k. Trok, Geneteka baza Polskiego Towarzystwa Genealogicznego
- ↑ Parafia niemenczyńska w 1913 r., Genealogia Wileńszczyzny