Перайсьці да зьместу

Рамейка

Зьвесткі зь Вікіпэдыі — вольнай энцыкляпэдыі
Rümecke
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Утворанае ад Ruom + суфікс з элемэнтам -к- (-k-)
Іншыя формы
Варыянт(ы) Румейка, Рамыка, Ромік
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Рамейка»

Рамейка (Румейка, Роміка, Рамыка, Ромік) — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча.

Роміка або Руміка, пазьней Румэка, Ромэйк або Ромке (Hromiko, Hrumiko[1], Rümecke[2], Romeick[3], Romke[4], Ruhmke[5], Romich[6]) — імя германскага паходжаньня[7]. Іменная аснова рум- (ром-) (імёны ліцьвінаў Румель, Румбольд, Рамвольт; германскія імёны Rummel, Rumbold, Romualt) паходзіць ад гоцкага *hrôms[8], германскага hruom 'слава, славутасьць'[9].

Этымалягічны слоўнік старапольскіх асабовых імёнаў, выдадзены Польскай акадэміяй навук, адзначае гістарычнае бытаваньне ў Польшчы германскага імя Rumko (Rumek)[10].

У Прусіі адзначалася імя Romike / Romicke (1261 і 1263 гады)[11][12]. Апроч таго, у Прусіі бытавалі прозьвішчы Rumeyko[13] і Romeike (Romeyke)[14][15][16].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: Rege und Romeke (1299 год)[17]; Romeyke (Паведамленьні аб літоўскіх дарогах)[18]; des marschalks leitczman Roymeyke (15 чэрвеня 1409 году)[19]; Jaginth cum germano Romeikowicz (6 сьнежня 1410 году)[20]; панъ Ромейко (17 кастрычніка 1437 году)[21]; у во Рши. Митъку Ромеиковичу, ршанину, землица на Рши пустая… Митъку Ромеиковичу три чоловеки[22], Онъдрушку Ромеиковичу две семъи… Ондрушку Ромеиковичу две семи[23], Ромеиково Боборютевича местъцо, сельцо, Яцку Чортовичу, занюж самъ Ромеико збеглъ[24] (1440—1492 гады); люди: Медокинъ, Дирметъ, Ромейко Круповичи, Радуньское волости (1444 год)[25]; у Клецку. Ромеиково, Борютевич место (9 лістапада 1449 году)[26]; бояромъ витебъскимъ… Рамеиковичомъ (1480 год)[27]; а Нацко Ромеикович (1486 год)[28]; hominibus… Romyk (15 жніўня 1489 году)[29]; homines… Lvborth Romeykovicz (27 сакавіка 1507 году)[30]; в Новгородскомъ повете… земль пустовских… Ромеиковщину… Ядиминовщину, а Ядовкговщину и Сомиловщину, а Явилтовщину (14 чэрвеня 1514 году)[31]; в Дорсунишском повете шестьдесят чоловеков… а Ромеика Мацковича (26 студзеня 1516 году)[32]; в людеи наших городеньских на имя в Яна Ромеиковича а Богдана Любеиковича землю их Любеиковщину (28 ліпеня 1525 году)[33]; Пашко Ромеиковичъ самъ. Михалко Ромеикович сам… Дашко Ромеикович[34], Ромеико Яновичъ[35], Ромеико Юновичъ[36], Михно Ромеиковичъ[37] (1528 год); Богушъ Ромеиковичъ, намесникъ смоллянъскии (5 лютага 1539 году)[38]; на боярына господаръского повету Витебъкого Богуша Митинича Ромеиковича (11 траўня 1539 году)[39]; Вирбут Ромеикович (1 ліпеня 1542 году)[40]; siolo Rumieiki… siolo Rumieyki… siola Rumieykow (1558 год)[41]; Rumiejko… Romiejko (1565 год)[42]; Ромеиков Петра а Мацка (каля 1566 году)[43]; Rumeyki… Rumieyki… Romieyki (1744 год)[44]; Jan Romiko (1769 год)[45]; wioska Rumeyki[46], Parafia Juchnowiec… Rumeyki… do wioski Rumeyki[47] (1784 год); Tadeusz Romyko… Klemens Romyko (9 лютага 1785 году)[48]; Anna Rumejko (1802 год)[49]; Romejko Anastazija (10 траўня 1906 году)[50].

Рамэйкі (Romejko) — прыгонныя зь вёсак Стаскелаў, Скарпоўцаў, Рамэйкаў, ваколіцаў Сьвянцянаў і Старых Трокаў, фальварку Панямуньня (Троцкі павет), якія ўпамінаюцца ў XIX стагодзьдзі[52].

Рамейкі — літоўскі шляхецкі род[53].

Друцкія-Саколінскія-Гуркі-Рамейкі — літоўскі княскі род[54].

Рамэйковічы (Romejkowicz) — літоўскі шляхецкі род зь Віцебскага ваяводзтва[55].

Рамэйка (Romejko) і Румейка (Rumiejko) — прозьвішчы, зафіксаваныя ў XIX стагодзьдзі ў ваколіцах Сувалкаў[56].

На гістарычнай Ашмяншчыне існуе вёска Рамейкішкі. Назву Рамейкі маюць вёскі на гістарычных Ашмяншчыне і Наваградчыне, назву Рамэйкі — на гістарычных Ашмяншчыне і Гарадзеншчыне, а таксама ў ваколіцах Уладзімерцу (упамінаецца ў 1609 годзе)[57].

  1. ^ Knorr W. Die Familiennamen des Fürstenthums Lübeck. — Entin, 1876. S. 25.
  2. ^ Kleemann S. Die Familiennamen Quedlinburgs und der Umgegend. — Quedlinburg, 1891. S. 56.
  3. ^ Kapff R. Deutsche Vornamen: mit den von ihnen abstammenden Geschlechtsnamen sprachlich erläutert. — Nürtingen am Neckar, 1889. S. 72.
  4. ^ Winkler J. Stüdien in Nederlandsche namenkunde. — Haarlem, 1900. S. 233.
  5. ^ Gottschald M. Deutsche Namenkunde: Unsere Familiennamen nach ihrer Entstehung und Bedeutung. — Berlin, 1982. P. 416.
  6. ^ Eule R. Germanische und fremde Personennamen als heutige deutsche Familiennamen // Festschrift zu dem fünfzigjährigen jubiläum des Friedrichs-realgymnasiums in Berlin. — Berlin, 1900. S. 42.
  7. ^ Heintze A. Die deutschen Familien-Namen, geschichtlich, geographisch, sprachlich. — Halle, 1903. S. 167.
  8. ^ Kremer D. Die Germanischen Personennamen in Katalonien // Estudis romànics. Nr. 14, 1972. S. 151.
  9. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 18.
  10. ^ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 5: Nazwy osobowe pochodzenia niemieckiego. — Kraków, 1997. S. 215.
  11. ^ Trautmann R. Die altpreußischen Personennamen. — Göttingen, 1925. S. 81.
  12. ^ Pierson W. Altpreußischer Namenkodex // Zeitschrift für Preußische Geschichte und Landeskunde. — Berlin, 1873. S. 705.
  13. ^ RUMEYKO, Verein für Computergenealogie e.V. (CompGen)
  14. ^ ROMEIKE, Verein für Computergenealogie e.V. (CompGen)
  15. ^ ROMEYKE (Ortsfamilienbuch Abschwangen/Almenhausen), Verein für Computergenealogie e.V. (CompGen)
  16. ^ ROMEYKE (Ortsfamilienbuch Stockheim), Verein für Computergenealogie e.V. (CompGen)
  17. ^ Dukavičienė I. XIII amžiaus prūsų asmenvardžiai prūsų registre // Acta linguistica Lithuanica. T. 72, 2015. P. 236.
  18. ^ Scriptores rerum Prussicarum. Bd. 2. — Leipzig, 1863. S. 688.
  19. ^ Codex epistolaris Vitoldi. — Cracoviae, 1882. S. 182.
  20. ^ Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 84.
  21. ^ Акты, относящиеся к истории Южной и Западной России, собранные и изданные Археографической комиссией. Т. 1. — СПб., 1863. С. 12.
  22. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 27.
  23. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 31.
  24. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 56.
  25. ^ Акты, относящиеся к истории Южной и Западной России, собранные и изданные Археографической комиссией. Т. 1. — СПб., 1863. С. 16.
  26. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 65.
  27. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 4 (1479—1491). — Vilnius, 2006. P. 109.
  28. ^ Грамота боярина Станислава Ековича о продаже дедичной земли Миколаю Радзивилловичу (1486), Fontes historiae Magni Ducatus Lithuaniae
  29. ^ Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 2: 1468—1501. — Kraków, 1939. S. 424.
  30. ^ Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 3: 1501—1507. — Kraków, 1948. S. 726.
  31. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. P. 291.
  32. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. P. 179.
  33. ^ Lietuvos Metrika. Knyga 12 (1522—1529). — Vilnius, 2001. P. 399.
  34. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 65.
  35. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 86.
  36. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 92.
  37. ^ Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 103.
  38. ^ Литовская метрика. Книга № 228. — Москва, 2008. С. 178.
  39. ^ Литовская метрика. Книга № 228. — Москва, 2008. С. 201.
  40. ^ Istorijos archyvas. T. 1: XVI amžiaus Lietuvos inventoriai. — Kaunas, 1934. P. 20.
  41. ^ Писцовая книга Гродненской экономии с прибавлениями, изданная Виленской Комиссией для разбора древних актов. Ч. 1. — Вильна, 1881. С. 370—372.
  42. ^ Polska XVI wieku pod względem geograficzno-statystycznym. T. 6, cz. 3: Podlasie (województwo). — Warszawa, 1910. S. 234.
  43. ^ Popisy wojskowe pospolitego ruszenia Wielkiego Księstwa Litewskiego (1524—1566). — Białystok, 2018. S. 381.
  44. ^ Diecezja Wileńska, 1744, Pawet, 20 лютага 2011 г.
  45. ^ Butkiszki, Geneteka baza Polskiego Towarzystwa Genealogicznego
  46. ^ Komosa Ł. A. Dekanat wiłkomierski w 1784 r. w świetle opisów parafii. — Białystok, 2013. S. 103.
  47. ^ Wernerowa W. Opisy parafii dekanatu knyszyńskiego z roku 1784 // Studia Podlaskie. T. 1, 1990. S. 151—152, 156.
  48. ^ Akta sejmiku kowieńskiego z lat 1733—1795. — Warszawa, 2019. S. 394.
  49. ^ Johaniszkiele, Geneteka baza Polskiego Towarzystwa Genealogicznego
  50. ^ Сакалоўская А. Кальварыя. — Менск, 1997. С. 129.
  51. ^ Mackavičius A. Žemaitijos valsčių surašymas 1537—1538 m. — Vilnius, 2003. P. 81, 263.
  52. ^ Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 191, 210, 229, 267, 450.
  53. ^ Сьпіс шляхецкіх родаў, прозьвішчы якіх пачынаюцца на Р, Згуртаваньне беларускай шляхты
  54. ^ Сьпіс шляхецкіх родаў, прозьвішчы якіх пачынаюцца на Д, Згуртаваньне беларускай шляхты
  55. ^ Polska encyklopedja szlachecka. T. 10. — Warszawa, 1938. S. 262.
  56. ^ Professor Jerzy Wisniewski, List of the XIXth century Suvalki region family names, Suwalki Genealogical Society
  57. ^ Непокупный А. П. Балто-севернославянские языковые связи. — Киев, 1976. С. 166.