Арман

Зьвесткі зь Вікіпэдыі — вольнай энцыкляпэдыі
Arman
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Утворанае ад Ahr + Mann
Іншыя формы
Варыянт(ы) Арыман, Ярыман, Яроман
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Арман»

Арман, Арыман (Ярыман, Яроман) — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча.

Паходжаньне[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

Асноўны артыкул: Імёны ліцьвінаў

Арман (Arman, Ariman) — імя германскага паходжаньня[1]. Іменная аснова ар- (імёны ліцьвінаў Арвід, Ярмунд; германскія імёны Arvid, Aramund) паходзіць ад гоцкага ara 'арол'[2], а аснова -ман- (імёны ліцьвінаў Мангерд, Дзерман, Есьман; германскія імёны Mangerðr, Derman, Esmann) — ад гоцкага manna[3], германскага man 'чалавек'[4].

Адпаведнасьць імя Арман (лет. Armonas) германскаму імю Arman прызнае летувіскі лінгвіст Ёзас Юркенас(lt)[5].

Этымалягічны слоўнік старапольскіх асабовых імёнаў, выдадзены Польскай акадэміяй навук, адзначае гістарычнае бытаваньне ў Польшчы германскага імя Arman[6].

Варыянты імя ў гістарычным крыніцах: соудилъ есмь Биреля съ Армановичемь про колоколъ про немецьскыи… Армановичь виноватъ (1284 год)[7]; село Оточиловичь, 15 человека, Ленковичовъ Арменовъ (1552 год)[8]; Jarmon Byelyewycz (1558 год)[9]; Аримонъ, Иванъ Михалковичи… Аримонъ Осетковичъ… Ивашко, Грицъ Аримоновичи… Андросъ, Яримонъ Миневичи… Яримонъ, Юшко Кисловичи… Юшко Яримоновичъ, лавникъ… Яримонъ Костеневичъ… Василь Яримоновичъ, лавникъ (1563 год)[10]; Орманъ Нацевичъ — волока одна, тотъ же Орманъ (22 сакавіка 1567 году)[11]; зъ села Грузкого Радъ Аримоновичъ (4 сьнежня 1589 году)[12]; Poddani na Cyrmie… Rumsław Arman (25 сьнежня 1630 году)[13]; Obrąb Bludyniow. Arman Rudin… Obrąb Rużow… Arman Ruža Rynnik… Obrąb Osmyszki… Arman Greta (1 лютага 1765 году)[14]; Wieś Tepienica. Joń, Iwan, Arman, Gryszka, Joni y Mikul Szliszeniowie… Wieś Korugowo y Szolgunowo. Anton Jeroman, Piotr Jeroman, Laur Jeroman… Wieś Syła. Siemion Jeroman… Wieś Pokulowo… Arman Koscinek… we wsi Naglach… Seyman Nagl, brat Armania… Iakosz Orman[15], Arman Maszka… Arman Łocz[16] (1765 год); Arman Wogul… Arman Ludan… Armania Matysa zięć (25 сакавіка 1766 году)[17].

Носьбіты[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

На 1900—1903 гады існавала вёска Арыманцы ў Панявескім павеце Ковенскай губэрні[20][21].

На 1906 год існавалі вёска і два фальваркі з назвай Арманава ў Себескім павеце Віцебскай губэрні[22].

Глядзіце таксама[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

Крыніцы[рэдагаваць | рэдагаваць крыніцу]

  1. ^ Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 137, 774.
  2. ^ Kremer D. Die Germanischen Personennamen in Katalonien // Estudis romànics. Nr. 14, 1972. S. 59.
  3. ^ Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 167.
  4. ^ Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 23.
  5. ^ Юркенас, Ю. Основы балтийской и славянской антропонимики. — Вильнюс, 2003. С. 121.
  6. ^ Słownik etymologiczno-motywacyjny staropolskich nazw osobowych. T. 5: Nazwy osobowe pochodzenia niemieckiego. — Kraków, 1997. S. 101.
  7. ^ Грамота смоленского князя Федора Ростиславича по судному делу о колоколе (1284), Fontes historiae Magni Ducatus Lithuaniae
  8. ^ Архив Юго-Западной России. Ч. 7, т. 1. — Киев, 1886. С. 645.
  9. ^ Писцовая книга Гродненской экономии с прибавлениями, изданная Виленской Комиссией для разбора древних актов. Ч. 1. — Вильна, 1881. С. 6.
  10. ^ Ревизия Кобринской экономии: составленная в 1563 году королевским ревизором Дмитрием Сапегой. — Вильна, 1876. С. 82, 95, 276, 280.
  11. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 14. — Вильна, 1887. С. 183.
  12. ^ Акты издаваемые Виленской археографической комиссией. Т. 18. — Вильна, 1891. С. 78.
  13. ^ Историко-юридические материалы, извлеченные из актовых книг губерний Витебской и Могилевской, хранящихся в Центральном архиве в Витебске. Вып. 31. — Витебск, 1903. С. 434.
  14. ^ Историко-юридические материалы, извлеченные из актовых книг губерний Витебской и Могилевской, хранящихся в Центральном архиве в Витебске. Вып. 31. — Витебск, 1903. С. 22, 62, 74.
  15. ^ Историко-юридические материалы, извлеченные из актовых книг губерний Витебской и Могилевской, хранящихся в Центральном архиве в Витебске. Вып. 31. — Витебск, 1903. С. 228, 230, 256, 276, 312.
  16. ^ Историко-юридические материалы, извлеченные из актовых книг губерний Витебской и Могилевской, хранящихся в Центральном архиве в Витебске. Вып. 31. — Витебск, 1903. С. 314, 346.
  17. ^ Акты издаваемые Виленской комиссией для разбора древних актов. Т. 35. — Вильна, 1910. С. 150.
  18. ^ Яўген Анішчанка, инвентарь Лунинец 1566 г. в Новогрудском воеводстве, Архіў гісторыка Анішчанкі, 5 сьнежня 2015 г.
  19. ^ Опись документов Виленского центрального архива древних актовых книг. Вып. 1. ― Вильна, 1901. С. 7.
  20. ^ Słownik geograficzny... T. XV, cz. 1. — Warszawa, 1900. S. 49.
  21. ^ Алфавитный список населенных мест Ковенской губернии. — Ковна, 1903. С. 277.
  22. ^ Список населенных мест Витебской губернии. Витебск, 1906. С. 374—375.