Перайсьці да зьместу

Гедыгольд

Зьвесткі зь Вікіпэдыі — вольнай энцыкляпэдыі
(Перанакіравана з «Гедыгоўд»)
Паходжаньне
Мова(-ы) германскія
Утворанае ад Geda + Gaudo
Іншыя формы
Варыянт(ы) Гедыгоўд, Гедыголд, Гедгаўд, Гедгаўд, Кедкаўд, Кедкольд
Зьвязаныя артыкулы
якія пачынаюцца з «Ґедыґольд»

Гедыгольд (Кедкольд), Гедыгоўд (Гедыголд, Кедкаўд) — мужчынскае імя і вытворнае ад яго прозьвішча Ге́дгаўд (Гедгаўт, Гедгалт).

Геда (Geda) і Гаўд (Gaudus) — імёны германскага паходжаньня[1][2]. Іменная аснова -гед- (-гад-, -гід-) (імёны ліцьвінаў Гедзень, Гедвін, Гедмонт; германскія імёны Gedenus, Gedovin, Gadamundus) паходзіць ад старагерманскага gidd- 'пыхлівы, ганарысты', ісьляндзкага geð 'нораў, тэмпэрамэнт'[3] або гоцкага gadiliggs 'сваяк, родзіч'[4], а аснова -гаўд- (-гаўт-, -каўд-) (імёны ліцьвінаў Гаўтоўт, Гаўдземунда, Саргоўд; германскія імёны Gautald, Gaudemund, Saregaud) — ад германскага *gautaz 'гот'[5] або гоцкага goþs 'добры, годны', godei 'дабро, годнасьць, цнота'[3]. Такім парадкам, імя Гедыгоўд азначае «пышнасьць цноты»[6]. Адзначалася старажытнае германскае імя Гедалгаўд (Gedalcaus[7], у гэтай зафіксаванай у крыніцах форме адбыўся пераход gaud у gaus[8]) з пашыранай суфіксам з элемэнтам -л- першай іменнай асновай (гед-)[9].

У Прусіі бытавала імя Гедыгаўд: Gedegawde (1400 год)[10].

Варыянты імя ў гістарычных крыніцах: Michaele alias Minigal Gedigoldi capitanei de Oschmena (17 лютага 1387 году)[11], Michael alias Mingal Gedigoldi, Michael alias Mingal Gedigowdi (1387 год); Gedigoldo etiam marschalco[12], Minigaylo Gedigoldi… Monywid cum fratre germano Gedigoldo[13] (18 студзеня 1401 году); Gedigolt (17 жніўня 1404 году[14], 7 чэрвеня 1432 году[15], 9 сьнежня 1432 году[16]); воевода виеленьскии панъ Дедикголдъ (20 траўня 1407 году)[17]; Gieldigaldone (25 студзеня 1408 году)[18]; Gregorio alias Gedigold (Georgius alias Gedigold[19][20]; 20 красавіка 1411 году)[21]; Gedigoldi pridem Woywode Kyoviensis (Gedigold woyewoda Kyoviensis[19]; 1 лютага 1411 году)[22]; Gedigolth (21 верасьня 1416 году)[23]; oú je trouvay und chevalier, capitaine de Lopodolie, nommé Gheldigold (Guedigol) (1421 год)[24]; Jeorgius alias Gedigeldus (27 верасьня 1422 году)[25]; Gedigoldo palatino Wilnensi (31 сьнежня 1425 году)[26]; Georgio alias Gedigoldo Vilnensi (Georgius alias Gedigold palatinus Vilnensis[19][20]; 21 кастрычніка 1430 году)[27]; woyewod Gedigold (20 чэрвеня 1430 году)[28]; Georgio alias Gedigowd (21 кастрычніка 1430 году)[29]; strenuis militibus Bedigoldo (Bedigold[20]; 10 лістапада 1430 году)[30]; Gedigoldus (29 лістапада 1430 году[31], 22 чэрвеня 1431 году[32]); Gedigoldi Vilnensis (Gedigold palatinus Vilnensis[19], 1430 год)[33]; Gyedigol… palatini wilnensis[34], Gedigoldi palatini Wilnensis[35] (1 верасьня 1431 году); Gedegow (16 лютага 1432 году, 10 красавіка 1432 году)[36]; Gedegaw (16 сьнежня 1432 году)[16]; Gedigol (17 сьнежня 1432 году)[16], una cum Gedigold (20 сьнежня 1432 году)[16]; Senkonis Gedigildi [sigilla] (20 студзеня 1433 году)[37]; Кгедикговдъ (25 верасьня 1433 году)[38]; Georgio alias Gedigoldo de Wissnewo[39] (Georgius alias Gedigold de Wissnewo[19][20]; 17 ліпеня 1435 году)[40]; Дедиголд, Дидикгоилд (Супрасьлеўскі летапіс); Szyenko Gyedigoldovycz (28 траўня 1434 году)[41]; Senko Gedigoldowicz (27 лютага 1434 году)[42]; Семен Кгедикговдович (1440—1444 гады)[43]; Сен(ь)ко Кгедкгольдович (1440—1451 гады)[44]; Росеини под Кгедикголдомъ[45], Сен(ь)ку Кгедикголдовичу[46], Сенко Кгедкгольдовичъ[47], Кнегини Кгедикголдовои[48], Семенъ Кгедикголдовичъ[49], Семенъ Кгедкголдо[50] (1440—1492 гады); Gedegolt (1 кастрычніка 1441 году)[51]; ego igitur Anastasia uxor domini pie memorie Gedigaudonis (30 верасьня 1442 году)[52]; Сенько Дедикголдович (1444—1459 гады)[53]; Милошу Кгедикголдовичу (9 лістапада 1449 году)[54]; Я, пан Семен Кедикголдович (27 сакавіка 1451 году)[55]; Nos dominus Siemion Giedygoldowicz castellanus Vilnensis (7 красавіка 1451 году)[56]; Gedekaut… Gedgaut (10 лістапада 1453 году)[57]; ego Petrus Giedygolth haeres de Gieysze (18 верасьня 1457 году)[58]; Gudegan[59]; pani Seminowoe Dedikholdowicz (17 кастрычніка 1476 году)[60]; Petrus Sienko Giedygoldowicz (1477 год)[39], Senko Giedigoldowicz (8 сакавіка 1485 году)[61]; Petri alias Szenko Gyedygoldowicz (1485 год)[62]; Schemon Dzieiedzigoldowicz (1 верасьня 1496 году)[63]; curiam nomine Gyedygoldyszki in districtu Velenensi (28 сьнежня 1506 году)[64]; Болтромей Богушевич Кгедкголдович (14 чэрвеня 1514 году)[65]; хоружии жижморскии Лаврин Талювоишевич… у дядка своего у Кедколда (25 лютага 1516 году)[66]; дядьковщину нашу, наимя Кгедикгодовщину (каля 1520 году)[67]; Кгедкговтъ[68], Хрщон Кгедкговдовичъ[69], Матеи Кгеткговдовичъ[70], Кгедкговдъ Кговеновичъ[71], Бортовътъ Кгедкговътовичъ[72], Петръ Кгедкговъдовичъ[73], Кгедминъ Кгедкговдовичъ[74] (1528 год); костель Радошковский, заложоный и наданый отъ пана Петра Кгедыкголдовича (20 сьнежня 1549 году)[75]; именья… Кгедикгольдишки (5 сакавіка 1555 году)[76]; бояръ Гедгальдовъ (4 лістапада 1561 году)[77]; Родъ Кгедкговдовъ[78], Павелъ Кгедкговдовичъ[79] (1567 год); з роду Кгедкговдова з А(р)вистова (15 верасьня 1568 году)[80]; земяне господарские земли Жомоитское волости вилкииское Ян, Лавринъ а Уръбан Петровичи Кгедкговдове, Андреи Криштофовичъ Кдедкговдъ, Матеи, Григореи а Лаврин Юр’евичи Кгедкговдове, Ян, Каспер, Якуб а Григореи Мартиновичи Кгедкговдове (8 лістапада 1591 году)[81]; пане Андрею Юревичу Кгедкговду Янушковский… пан Балтромей Грыгоревичъ Кгедкговд Янушковский (18 сьнежня 1600 году)[82]; пан Счасны Кгедкговд (2 чэрвеня 1605 году)[83]; Stephano Giedgaut (1650 год)[84]; Nicolaw Giedgołt (1652 год)[85]; Jerzy Giedgowd (3 чэрвеня 1656 году)[86]; Michał Giedgowd[87], Karol Giedgowd[88], Kazimierz Giedgowt[89] (1690 год); Michał Giedgowd… Kazimierz Giedgowd (9 лютага 1785 году)[90]; Mikołaj Giedgowd, rotmistrz i deputat Ksiestwa Żmudzkiego (1786 году)[91]; Tadeusz Drąseyko z Giedgowd[92]; Adam Drąseyko z Giedgowd[93] (10 лютага 1791 году); Józef Giedzgołd (1842 год)[94].

З XV ст. прыдомкам Гедыгольд карыстаўся літоўскі шляхецкі род Эльяшэвічаў[99]

Гедгаўды гербаў Гіпацэнтаўр і Лебедзь і Гедгаўды Троцкія гербу Троска — літоўскія шляхецкія роды зь Віленскага[100] і Троцкага паветаў[101].

Гедгаўды-Дыдзюлі[102] і Орвіды з Гедгольда[103] — літоўскія шляхецкія роды.

Ґедґолд-Маткевічы (з Ґедолґа) — літоўскі шляхецкі род[104].

Гедгаўд (Giedgowd) — прозьвішча, зафіксаванае ў XIX стагодзьдзі ў ваколіцах Сувалкаў[105].

У актах Вялікага Княства Літоўскага ўпамінаўся баярскі маёнтак Гедгоўдавічы ў Ковенскім павеце[106].

У XVI ст. існаваў маёнтак Дзедзігольдзішкі (Дедигольдишки) на рацэ Нёмане ў Жамойцкім старостве[107].

Глядзіце таксама

[рэдагаваць | рэдагаваць код]
  1. Meyer-Lübke W. Romanische Namenstudien. I. Die altportugiesischen Personennamen germanischen Ursprungs // Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Bd. 149. — Wien, 1905. S. 86.
  2. Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 611.
  3. 1 2 Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 17.
  4. Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 97.
  5. Kremer D. Die Germanischen Personennamen in Katalonien // Estudis romànics. Nr. 14, 1972. S. 123, 126.
  6. Дайліда А. Пачаткі Вялікага княства Літоўскага: ад стварэння да Крэўскай уніі / Рэц. С. Тарасаў. — Менск, 2019. С. 21.
  7. Wil Yannacoulias, 10th Century Frankish Names from the Survey of Neuillay, The Medieval Names Archive, 2005
  8. Förstemann E. W. Altdeutsches Namenbuch. Bd. 1: Personennamen. — Bonn, 1900. S. 608.
  9. Morlet M.-T. Les noms de personne sur le territoire de l’ancienne Gaule du VIe au XIIe siècle. T. I: Les noms issus du germanique continental et les créations gallo-germaniques. — Paris, 1971. P. 97.
  10. Trautmann R. Die altpreußischen Personennamen. — Göttingen, 1925. S. 30.
  11. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 6.
  12. Akta unji Polski z Litwą, 1385—1791. — Kraków, 1932. S. 36.
  13. Akta unji Polski z Litwą, 1385—1791. — Kraków, 1932. S. 37.
  14. Codex epistolaris Vitoldi. — Cracoviae, 1882. S. 103.
  15. Kotzebue A. F. Switrigail, ein Beytrag zu den Geschichten von Litthauen, Russland, Polen und Preussen. — Leipzig, 1820. S. 143.
  16. 1 2 3 4 Полехов С. В. Наследники Витовта. — М., 2015. С. 309.
  17. Українські грамоти XV ст. — Київ, 1965. С. 35.
  18. Акты Литовско-Русского государства. Вып. 1. ― М., 1899. С. 5.
  19. 1 2 3 4 5 Урбан П. Старажытныя ліцьвіны: мова, паходжаньне, этнічная прыналежнасьць. — Менск: 2001. С. 144—145.
  20. 1 2 3 4 Пятраўскас Р. Літоўская знаць у канцы XIV—XV ст.. — 2-е выд. — Смаленск, 2014. С. 233.
  21. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 86.
  22. Spory i sprawy pomiędzy Polakami a Zakonem Krzyżackim. T. 2. — Poznań, 1892. S. 460.
  23. Sochacka A. Zjazdy polsko-litewskie w Lublinie i Parczewie w czasach Władysława Jagiełły // Annales Universitatis Mariae Curie-Skłodowska. Sectio F, Historia. Vol. 41/42 (1986/1987). S. 73.
  24. Voyages et ambassades de messire Guillebert de Lannoy, 1399—1450. — Mons, 1840. P. 38.
  25. Dokumenty strony polsko-litewskiej pokoju mełneńskiego z 1422 roku. — Poznań, 2004. S. 11.
  26. Semkowicz W. Nieznane nadania Witolda dla osób prywatnych // Ateneum Wileńskie. Z. 3—4, 1931. S. 855.
  27. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 136.
  28. Codex epistolaris Vitoldi. — Cracoviae, 1882. S. 907.
  29. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 138.
  30. Акты литовско-русскаго государства. Вып. 1. — Москва, 1899. С. 11.
  31. Полехов С. В. Наследники Витовта. — М., 2015. С. 515.
  32. Liv-, Esth- und Curländisches Urkundenbuch nebst Regesten / Hrsg. von F. G. von Bunge. Bd. 8. — Riga; Moskau, 1884. S. 273.
  33. Полехов С. В. Наследники Витовта. — М., 2015. С. 517.
  34. Бучинський Б. Кілька причинків до часів вел. князя Свитригайла (1430—1433) // ЗНТШ. Т. 76. — Львів, 1907. С. 136.
  35. Бучинський Б. Кілька причинків до часів вел. князя Свитригайла (1430—1433) // ЗНТШ. Т. 76. — Львів, 1907. С. 135.
  36. Regesta historica-diplomatica Ordinis S. Mariae Theutonicorum, 1198—1525. Pars I. — Göttingen, 1948. S. 371, 376.
  37. Akta unji Polski z Litwą, 1385—1791. — Kraków, 1932. S. 94.
  38. Полехов С. В. Наследники Витовта. — М., 2015. С. 532.
  39. 1 2 Урбан П. Старажытныя ліцьвіны: мова, паходжаньне, этнічная прыналежнасьць. — Менск: 2001. С. 145.
  40. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 158.
  41. Грамота в.к.л. Сигизмунда Кейстутовича для Семена Гедигольдовича на двор Мир (1434)(недаступная спасылка), Fontes historiae Magni Ducatus Lithuaniae
  42. Akta unji Polski z Litwą, 1385—1791. — Kraków, 1932. S. 105.
  43. Полоцкие грамоты XIII — начала XVI в. Т. 1. — М., 2015. С. 195.
  44. Полоцкие грамоты XIII — начала XVI в. Т. 1. — М., 2015. С. 182.
  45. Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 20.
  46. Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 23, 52—53.
  47. Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 29.
  48. Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 30.
  49. Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 38.
  50. Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 57.
  51. Halecki O. Litwa, Ruś i Żmudź, jako części składowe wielkiego Księstwa Litewskiego // Rozprawy Akademii Umiejętności. T. 59. — Kraków, 1916. S. 244.
  52. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 197.
  53. Полоцкие грамоты XIII — начала XVI в. Т. 1. — М., 2015. С. 216.
  54. Lietuvos Metrika. Knyga 3 (1440—1498). — Vilnius, 1998. P. 65.
  55. Грамота виленского каштеляна Семена Гедигольдовича для Анны Бутримковны на двор Мир (1451)(недаступная спасылка), Fontes historiae Magni Ducatus Lithuaniae
  56. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 1: 1387—1468. — Kraków, 1932. S. 229.
  57. Rowell S. Bears and Traitors, or: Political Tensions in the Grand Duchy, ca. 1440—1481 // Lithuanian Historical Studies. Vol. 2, 1997. P. 35.
  58. Codex Mednicensis seu Samogitiae Dioecesis. P. 1, (1416.II.13—1609.IV.2). — Roma, 1984. P. 98.
  59. Пятраўскас Р. Літоўская знаць у канцы XIV—XV ст.. — 2-е выд. — Смаленск, 2014. С. 232.
  60. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 2: 1468—1501. — Kraków, 1939. S. 355.
  61. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 2: 1468—1501. — Kraków, 1939. S. 400.
  62. Грамота вдовы виленского каштеляна Петра (Сенька) Гедигольдовича Милохны на двор Мир (1485)(недаступная спасылка), Fontes historiae Magni Ducatus Lithuaniae
  63. Kodeks dyplomatyczny katedry i diecezji Wilenskiej. T. 1, z. 2: 1468—1501. — Kraków, 1939. S. 516.
  64. Полоцкие грамоты XIII — начала XVI в. Т. 1. — М., 2015. С. 557.
  65. Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. P. 251.
  66. Lietuvos Metrika. Knyga 9 (1511—1518). — Vilnius, 2002. P. 183.
  67. Литовская метрика. Т. 1. — СПб., 1903. С. 1414.
  68. Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 73.
  69. Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 76.
  70. Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 77.
  71. Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 80.
  72. Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 88.
  73. Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 159.
  74. Перапіс войска Вялікага княства Літоўскага 1528 года. Метрыка Вялікага княства Літоўскага. Кн. 523. — Менск, 2003. С. 165.
  75. Документы Московского архива Министерства юстиции. Т. 1. — М., 1897. С. 106.
  76. Метрыка Вялікага Княства Літоўскага. Кніга 35 (1551—1558 гг.). — Менск, 2020. P. 309.
  77. Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 24. — Вильна, 1897. С. 255.
  78. Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 723.
  79. Литовская метрика. Отд. 1. Ч. 3. — Петроград, 1915. С. 734.
  80. Jablonskis K. Archyvinės smulkmenos // Praeitis. T. 2. — Kaunas, 1933. P. 415.
  81. Jablonskis K. Lietuvių kultūra ir jos veikėjai. — Vilnius, 1973. P. 84.
  82. Акты, издаваемые Виленской Комиссией для разбора древних актов. Т. 30. — Вильна, 1904. С. 192.
  83. Lietuvos inventoriai XVII a. — Vilnius, 1962. P. 36.
  84. Sinkevičiūtė D. Dėl nesutrumpėjusių dvikamienių asmenvardžių kamieno gaud- variantų lietuvių kalboje // Baltistica. T. 48, Nr. 1 (2013). P. 123.
  85. Sinkevičiūtė D. Dėl nesutrumpėjusių dvikamienių asmenvardžių kamieno gaud- variantų lietuvių kalboje // Baltistica. T. 48, Nr. 1 (2013). P. 122.
  86. Akta zjazdów stanów Wielkiego Księstwa Litewskiego. T. 2. — Warszawa, 2009. S. 349.
  87. Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Województwo trockie 1690 r. — Warszawa, 2000. S. 34.
  88. Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Województwo trockie 1690 r. — Warszawa, 2000. S. 203.
  89. Metryka Litewska. Rejestry podymnego Welkiego Ksiestwa. Księstwo Żmudzkie 1690 r. — Warszawa, 2009. S. 143.
  90. Akta sejmiku kowieńskiego z lat 1733—1795. — Warszawa, 2019. S. 403.
  91. Akta sejmiku kowieńskiego z lat 1733—1795. — Warszawa, 2019. S. 534.
  92. Akta sejmiku kowieńskiego z lat 1733—1795. — Warszawa, 2019. S. 468.
  93. Akta sejmiku kowieńskiego z lat 1733—1795. — Warszawa, 2019. S. 469.
  94. Butrymańce filia par. Ejszyszki, Geneteka baza Polskiego Towarzystwa Genealogicznego
  95. Mackavičius A. Žemaitijos valsčių surašymas 1537—1538 m. — Vilnius, 2003. P. 400.
  96. Urzędnicy Wielkiego Księstwa Litewskiego: Spisy. T. 8. Ziemia brzeska i województwo brzeskie XIV—XVIII wiek. — Warszawa, 2020. S. 317.
  97. Urzędnicy Wielkiego Księstwa Litewskiego. Spisy, tom I: Województwo wileńskie. XIV—XVIII wiek. — Warszawa, 2004. S. 429.
  98. Алфавитный список землевладельцев Ковенской губернии. — Ковна, 1882. С. 79.
  99. Stekert A. Przydomki polskie, litewskie i rusińskie. — Kraków, 1897. S. 41.
  100. Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2016. S. 468.
  101. Malewski Cz. Rodziny szlacheckie na Litwie w XIX wieku. — Warszawa, 2022. S. 271.
  102. Сьпіс шляхецкіх родаў, прозьвішчы якіх пачынаюцца на Д, Згуртаваньне беларускай шляхты
  103. Сьпіс шляхецкіх родаў, прозьвішчы якіх пачынаюцца на О, Згуртаваньне беларускай шляхты
  104. Сьпіс шляхецкіх родаў, прозьвішчы якіх пачынаюцца на М, Згуртаваньне беларускай шляхты
  105. Professor Jerzy Wisniewski, List of the XIXth century Suvalki region family names, Suwalki Genealogical Society
  106. Indeks alfabetyczny miejscowości dawnego wielkiego Księstwa Litewskiego: A—K (Abakanowicze — Kujany). Wilno, 1929. S. 187.
  107. Спрогис И. Я. Географический словарь древней Жомойтской земли XVI столетия. — Вильна, 1888. С. 93.